Ljubav, vera u sebe, neuspeh kao lekcija i energija prirode njegov su recept za punu radnu formu

Nebojša Cvetković kroz svoj rad potvrđuje da se vrhunska kreativnost kao dar, kanališe i manifestuje kroz različite pojavne oblike. On je umetnik oštrog oka, koji prati emociju trenutka za koju smatra da je veća i mudrija od njega samog. Ko je zapravo Nebojša Cvetković, i šta je baza njegovor rada u oblasti multimedije.
Hvala pre svega na pozivu, ja bih ovom prilikom da pozdravim sve vaše čitaoce i gledaoce, a Vama da poželim sreću u daljem radu. Ja se prvenstveno bavim fotografijom, pored toga radim i režiju, generalno više vrsta vizuelnih umetnosti. Fotografijom se bavim već osam godina profesionalno i od toga živim. Svo svoje vreme ulažem u fotografiju i to mi je prioritet.

Možeš li da nam opišeš početak tvoje karijere, da li si oduvek znao da će fotografija postati tvoja budućnost? Koji je trenutak bio presudan?

Smatram da niko nije znao od rođenja čime će se baviti i šta će biti njegova budućnost. Ja sam sasvim spontano došao do toga. Kao mlad pokazivao sam sklonost ka nekim vrstama vizuelne umetnosti u smislu crtanja i sličnih kreativnih aktivnosti, ali nisam puno pridavao značaja tome. Kasnije kada sam spontano krenuo da fotkam mobilnim telefonom koji sam tada imao video sam da su te fotografije čudne i drugačije na neki način. Onda sam malo “kopao” po tome, nekako me je privlačio dizajn. Postoji mnogo ljudi iz sveta medija koji stvarno to vole, a postoje i oni koji to rade samo da bi radili. Fotografija je postala trend, što je jako loše, jer je taj vid umetnosti jako zahtevan i traži puno ljubavi, posvećenosti i iskrenosti. Eto ja sam sasvim spontano došao do tih prvih fotografija koje su bile jako čudne i onda sam krenuo da istražujem na tu temu. Počeo sam da čitam časopise i udžbenike iz sveta filma, fotografije, svetla… generalno bilo šta što će mi najviše privući pažnju. Nakon toga, počeo sam da fotografišem malo ozbiljnije, kupio sam prvi analogni fotoaparat, dobio sam savet od jednog jako velikog umetnika da je najbolje da počnem da fotografišem ovim aparatom i da ću tako naučiti da cenim fotografiju. Nakon toga je stigao prvi DSLR fotoaparat, prve pobede, prva takmičenja, krenuo sam baš ozbiljno da se bavim time i evo do dan danas nisam odustao od svega.

Šta se dešava ukoliko je zahtev klijenta komercijalni, a ne umetnički?
Komercijalna fotografija nije nešto što je loše, to je prosto potreba klijenta. Moj krajnji cilj uopšte nije komercijalna fotografija, više naginjem ka umetničkoj fotografiji – ona je nekako i obavezna i neobavezna, i dublja i slobodna, znači slobodan duh. Nekako se trudim da slušam svoje emocije, da tražim nove uglove, da bude to i u pravilima ali i van njih, jer svaka greška je zapravo i umetnost. Sve je umetnost u suštini.

Umetnici su  obično naklonjeni ka više kreativnih disciplina, da li je to slučaj i kod tebe?
Većina vizuelnih umetnosti su ili direktno ili indirektno jako blisko povezane, zavise jedna od druge. Pored fotografije radim kompletan edit – postprodukciju fotografije i sastavni deo svega toga – pripreme, crtanje kompozicije, ako je to neki konceptualni deo, osmišljavanje  i naravno radim i kompletnu filmsku produkciju od pisanja scenarija do komponovanja, crtanja story borda, snimanje reklama, kratkih filmova… Trenutno pišem scenario za film, i to će biti nešto novo. Za sada sam se ostvario što se filma tiče. Iza sebe imam jedan kratkometražni film, koji je bio moj test, dok ovaj novi film planiram da šaljem na nekoliko filmskih festivala.

Da li imaš neke rituale dan pred fotografisanja, tokom rada ili obrade fotografija?

Kod kreativnog izražavanja je najbitniji mir, da imate određeni mir i slobodu da upravo možete da prenesete tu kreativnost i da se kroz vas izražava. Jako bitna stvar je i komunikacija, ako su modeli u pitanju. Inspiracija može doći sa svih strana i nije nešto što će doći u šest ujutru ili u sedam uveče, već može doći bilo kada. Iz najmanje sitnice, kad se najmanje nadamo dođe neka najveća inspiracija koju smo najmanje očekivali u tom trenutku, tako da je meni prvenstveno najbitnije da slušam upravo te emocije, to što me iznutra gura ka svemu. Naučio sam vremenom da slušam sve te stvari jer su jako pametnije od mene. Upravo to je inspiracija, naučio sam da tražim te sitne detalje koji me vode do nekog velikog projekta. Mir je u stvari najbitniji da bi umetnik mogao da čuje sebe i oseti sve te emocije koje treba da oseti.

 

Koliko zapravo traje proces od ideje do jedne profesionalne fotografije?
To zavisi od toga da li je komercijalna fotografija tj. već izgrađena potreba klijenta ili je to freelance u smislu da je umetnik slobodan da svoja izražavanja pokaže. Različito je vreme, nekad inspiracija dođe pre, a nekad kasnije. U suštini, što više vremena posvetimo nekom radu, što se više ponavlja određena stvar može doći do boljeg rezultata. Nekad se može jako brzo sve završiti, a nekada je potrebno mnogo vremena.

Da li je energija sa modelom podsticaj za rad tj. blokada ili postoje profesionalne tehnike koje vam omogućavaju da na isti način pristupite svakom modelu?
Ja mislim da ni jedno fotografisanje do sad, a imao sam ih mnogo, nije ličilo na prethodno. Svi smo drugačiji i svi smo individue za sebe, tako da se i pristup menja, nekako spontano a nekako i u skladu sa tim što se radi u određenom trenutku. Ima raznih pravila, normativa… ja sam nekako baziran na tome da komunikacija gradi sve, da pre svega ja budem taj kome će model, ako je žena u pitanju, da veruje, gde će moći da se opusti, da priča sa mnom, da to sve bude spontano. Ako to u tom trenutku nije kako treba, snimanje se odlaže za neki drugi dan, čeka se neki bolji trenutak. Nekada se desi da ni profesionalni modeli nisu raspoloženi i imaju neke svoje probleme i sve se to vidi na kameri. Najbitnije je da model koji se fotografiše bude savršeno miran i savršeno opušten, i da sve to bude spontano.

Kreativni posao zahteva maštu, inspiraciju i kreativnost. Šta se dešava kada to nestane? Kako se vraćaš u pun radni potencijal?
Inspiracija je nešto što nije nepresušno, ako previše opterećujemo sebe onda je gubimo jako brzo, a na silu apsolutno ništa nećemo uraditi što se tiče tog kreativnog dela. Najviše vremena volim da provodim u prirodi, sam, jer upravo tu čujem sebe, tražim i istražujem sebe. Pored toga volim i da vozim longboard noću kada su prazne ulice, a muzika mi je nešto neophodno i bez muzike ne bih mogao ništa da stvorim. Ona mi je najbolji prijatelj u tim trenucima.

Kakva je situacija na polju fotografije u Srbiji i kakve su opcije za život od umetnosti?
Smatram da je umetnost generalno, gurnuta pod tepih, nebitno koja vrsta umetnosti u Srbiji i meni je jako žao zbog toga. Svakog dana čujem od jako velikih umetnika kako ne mogu da unovče svoja dela iz tog razloga što im niko ne daje na značaju, jer se neke druge needukativne stvari po mlade ljude i po naciju stavljaju u prvi plan, dok je umetnost gurnuta pod tepih. Usled ovih okolnosti i ljudi se adaptiraju i ne daju umetnosti na značaju. U stranim zemljama se itekako živi od umetnosti i ceni umetnost.

Na koji svoj projekat si najponosniji?
Ja sam zapravo ponosan na svaki svoj klik. Glupo mi je da izdvajam nešto što je više ili manje bitno. Nešto što bi mogao da izdvojim na neki način i što je u meni izazvalo jako velike emocije je nešto sa početka karijere, gde sam osvajao tronove na međunarodnim i regionalnim takmičenjima, gde su po prvi put moje fotografije izašle u nekim časopisima, kao moj promo materijal ili kao promo materijal nekih firmi za koje sam radio. Nekako mi je najveći vetar u leđa dalo to što je Vogue primio par mojih fotografija, tako da je od tada do dan danas sva moja pažnja i ljubav tamo.

Imaš li neki savet za mlade ljude koji žele da se bave fotografijom?
Moj savet za njih iz srca je da veruju u sebe i to što rade i da ne dozvoljavaju nikome i ničemu da sumnja u to što rade, već da slušaju sebe, i neke svoje unutrašnje glasove koje svi imamo i da mnogo vole, jer bez ljubavi u bilo kom obliku, nema ni uspeha. Kroz rad će ta njihova ljubav da se prikaže i to je ono što ljudi vide. Ono što se radi površno, tek da bi se radilo ili samo sa finansijskim ciljem to je potpuno van umetnosti. Dakle, verujte u sebe, dajte svoj maksimum, na padove gledajte kao na najveću školu i iz njih, a biće ih mnogo kroz rad, izvucite najbolje i trčite ka svom cilju.

Zimska moda Vrnjačka Banja
Portal Vrnjačka Banja predstavlja Vam najnovija dešavanja i aktuelne trendove i zanimljive ljude!

Kompletan intervju pogledajte u video materijalu. Intervju je snimljen u prijatnom ambijentu renoviranog hotela Fontana u Vrnjačkoj Banji.

TERME MERKUR

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here